Sećanje na žrtve Holokausta nad Romima nije samo pitanje prošlosti. Ono je važno za razumevanje diskriminacije, predrasuda i društvene isključenosti sa kojima se romska zajednica suočava i danas. Obrazovanje, dijalog i uključivanje mladih u kulturu sećanja predstavljaju važne korake ka izgradnji društva zasnovanog na jednakosti, poštovanju ljudskih prava i međusobnom razumevanju.
Tokom Drugog svetskog rata Romi su bili izloženi sistematskom progonu i genocidu koji je poznat pod nazivom Porajmos. Iako je reč o jednom od najtežih zločina u evropskoj istoriji, stradanje Roma dugo je ostajalo na marginama javnog sećanja, obrazovnih programa i istorijskih istraživanja.
Nedovoljna zastupljenost romske perspektive u obrazovanju i kulturi sećanja ima posledice koje prevazilaze samo poznavanje istorijskih činjenica. Kada iskustva jedne zajednice nisu dovoljno prepoznata u kolektivnom pamćenju, otvara se prostor za nastavak stereotipa, predrasuda i diskriminatornih obrazaca.
Od istorijskog sećanja do razumevanja savremene diskriminacije
Anticiganizam predstavlja specifičan oblik rasizma usmeren prema Romima, koji se ispoljava kroz negativne stereotipe, predrasude, diskriminaciju i različite oblike društvenog isključivanja.
Njegovo razumevanje zahteva i poznavanje istorijskog konteksta. Progon Roma tokom Drugog svetskog rata pokazuje do kakvih posledica mogu dovesti sistematska dehumanizacija, institucionalna diskriminacija i normalizacija govora mržnje.
Danas se anticiganizam može prepoznati u različitim oblastima društvenog života, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, pristup javnim uslugama i predstavljanje Roma u medijima.
Zbog toga obrazovanje o Porajmosu ne treba posmatrati isključivo kao učenje o prošlosti, već i kao priliku za preispitivanje savremenih društvenih stavova i mehanizama koji omogućavaju opstanak diskriminacije.
Mladi kao nosioci kulture sećanja
Posebno važnu ulogu u očuvanju istorijskog sećanja imaju mladi.
Kada mladi Romi i neromi zajedno istražuju istoriju, razgovaraju o diskriminaciji i učestvuju u aktivnostima obeležavanja stradanja, stvaraju se mogućnosti za međusobno razumevanje, razvoj empatije i zajedničko delovanje.
Takav pristup podstiče mlade da ne budu samo pasivni primaoci informacija, već aktivni učesnici u oblikovanju kulture sećanja.
Kroz istraživanje, kreativno izražavanje, dokumentovanje istorijskih iskustava i organizovanje lokalnih inicijativa, mladi mogu doprineti tome da se glasovi i iskustva romske zajednice snažnije čuju u javnom prostoru.
Istovremeno, uključivanje mladih Roma u ove procese doprinosi njihovom osnaživanju i prepoznavanju njihove uloge u društvenom dijalogu i demokratskom odlučivanju.
Odgovornost institucija i lokalnih zajednica
Očuvanje sećanja na Porajmos ne može biti odgovornost isključivo romske zajednice.
Obrazovne ustanove, kulturne institucije, lokalne samouprave, istraživači, organizacije civilnog društva i mediji imaju važnu ulogu u stvaranju inkluzivne kulture sećanja.
Uključivanje romske istorije u obrazovne sadržaje, javne događaje, izložbe i komemorativne aktivnosti doprinosi boljem razumevanju zajedničke prošlosti.
Posebno je važno da Romi budu aktivno uključeni u osmišljavanje i sprovođenje ovih inicijativa, kako bi njihova iskustva, perspektive i potrebe bile predstavljene na autentičan i dostojanstven način.
Kultura sećanja koja uključuje različite glasove doprinosi jačanju poverenja, društvene kohezije i demokratskih vrednosti.
Remembering for Peace – sećanjem do društva bez diskriminacije
Prepoznajući značaj povezivanja istorijskog sećanja sa savremenom borbom protiv diskriminacije, Forum Roma Srbije, u saradnji sa nemačkom organizacijom Solidaritätsdienst International (SODI), realizuje projekat „Remembering for Peace – Empowering young people and local communities through remembrance of the Porajmos and education about antiziganism“.
Projekat se sprovodi tokom 2026. godine u Srbiji i Nemačkoj, sa ciljem podizanja svesti o Holokaustu nad Romima, suzbijanja anticiganizma i jačanja demokratskih vrednosti kroz obrazovanje, dijalog i aktivno učešće mladih.
Projektom je predviđeno uključivanje 60 mladih Roma i neroma, uzrasta od 18 do 30 godina, kroz edukativne radionice, posete memorijalnim mestima, međunarodnu razmenu i razvoj lokalnih inicijativa.
Posebna pažnja posvećena je povezivanju mladih sa predstavnicima obrazovnih i kulturnih institucija, lokalnih samouprava, istraživačke zajednice i romskih organizacija, kako bi se podstakla dugoročna saradnja u oblasti kulture sećanja i borbe protiv diskriminacije.
Sećanje na Porajmos nije samo čin odavanja pošte žrtvama. Ono je i odgovornost prema sadašnjim i budućim generacijama.
Razumevanjem prošlosti, prepoznavanjem savremenih oblika diskriminacije i zajedničkim delovanjem možemo doprineti društvu u kojem se istorijska iskustva Roma poštuju, njihovi glasovi čuju, a jednakost i ljudsko dostojanstvo predstavljaju temelj zajedničke budućnosti.