Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne sprovodi sopstvenu zakonsku obavezu ravnomernog zapošljavanja svih manjina u javnom sektoru, uključujući romsku, rekao je u Berlinu konsultant pri Centralnom veću nemačkih Sinta i Roma, Stefan Miler. (izvor: Beta)
Predstavljajući zaključke dvodnevne radionice „Diskriminacija Roma i antiromski stavovi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ u okviru projekta Saveta za regionalnu saradnju (RČ) „Integracija Roma 2020“, Miler je rekao da EU i njene članice ćute o tom problemu.
Miler je kazao da isto važi i za privatni sektor, gde poslodavci odbijaju da zaposle Rome, čak i ako dobijaju pomoć za to od države, a Romi su diskriminisani i u oblasti obrazovanja i zdravstvenih usluga.
On je ocenio da je pogrešno fokusiranje na samozapošljavanje kao rešenje tog problema, i naveo da ono može da bude dobro samo za neke porodice, dok je za sistemsku promenu potrebno mnogo više, odnosno uvođenje Roma u privatni i javni sektor.
Miler je rekao da se Romi suočavaju s diskriminacijom i pre nego što napuste svoju zemlju i u zemljama u koje dolaze, a da se niko ne bavi korenom tog problema.
„Političari i mediji u potpunosti ignorišu prave razloge migracije Roma, samo se gledaju simptomi kao što je loša ekonosmka situacija. Ne pitamo se zašto ona postoji“, naveo je Miler.
Prema njegovim rečima, od 2009. do 2016. godine više od 200.000 Roma sa Zapadnog Balkana tražilo je azil u državama zapadne Evrope, što je oko petina cele romske populacije u regionu.
Predsednica Romskog informativnog centra „Kali Sara“ iz BiH Sanela Bešić kazala je da u toj zemlji postoje dobri antidiskriminativni zakoni na nacionalnom i regionalnom nivou, ali da problemi postoje na lokalnom nivou, navodeći primere diskriminacije u školama.
Ona je rekla da diskriminacija nije popularna tema u BiH i da se problemi u obrazovnom sistemu guraju pod tepih, kako bi sve ostalo unutar škola.
Nijedna škola neće reći da ima slučajeva diskriminacije, rekla je Bešić.
Navela je da ima slučajeva da se romskoj deci ne dozvoljava upis u škole pod izgovorom da nema mesta, da roditelji pišu peticije usmerene protiv romske dece u školama, a da je analiza socijalne distance dala poražavajuće rezultate.
„Bili smo zaprepašćeni ogromnim procentom onih roditelja koji su jasno rekli da ne žele romsko dete u školi, u istoj učionici, ili istoj klupi sa njihovim detetom“, rekla je Bešić.
Ona je dodala da u školskom sistemu BiH nema gotovo ničeg o stradanjima Roma u Drugom svetskom ratu, kao i da nema ničeg o istoriji i kulturi Roma.
„To mora biti uključeno u obrazovni sistem, jer nepoznavanje drugog i strah od nepoznatog vodi stereotipima, predrasudama, diskriminaciji, i na kraju genocidu. Obrazovni sistem mora da služi razbijanju sterotipa da su Romi lenji, prljavi i da ne vole da rade“, navela je ona.
Predstavnica kancelarije za romske inicijative Fonda za otvoreno društvo Ana Strajthorst rekla je da među evropskim zemljama postoje velike razlike po pitanju odnosa prema Romima.
„Na pitanje da li bi im bilo prijatno ako im se dete zaljubi u Roma ili Romkinju, potvrdno je odgovorilo osam odsto Čeha, a 75 odsto Šveđana. Razlike su velike i između Italije i Španije iako pripadaju istom regionu“, kazala je Strajthorst predstavljajući rezultate istraživanja.
Dvodnevna radionica u Berlinu održana je u okviru projekta Saveta za regionalnu saradnju (RČ) „Integracija Roma 2020“ koji okuplja zvaničnike zemalja Zapadnog Balkana i Turske zadužene za pitanja obrazovanja, zaposlenosti, stanovanja i zdravlja romske populacije, zatim zvaničnike koji se bave problemom diskriminacije i predstavnike romskih organizacija.