Kuća romske kulture u Beogradu danas predstavlja jedno od retkih mesta u Srbiji gde se romsko nasleđe sistematski prikuplja, čuva i prikazuje široj javnosti. O tome kako izgleda rad muzeja, kakvi su planovi, programi i svakodnevni izazovi, razgovaramo sa Milošem Ackovićem, zamenikom direktora Kuće romske kulture, koji godinama učestvuje u stvaranju prostora u kojem se romska istorija i umetnost mogu videti, čuti i razumeti.
Možete li nam reći kada je Muzej romske kulture osnovan i ko je pokrenuo inicijativu za njegovo osnivanje?
Muzej romske kulture u Beogradu osnovan je 20. oktobra 2009. godine sa ciljem da očuva, predstavi i unapredi razumevanje bogate kulturne baštine romske zajednice. Inicijativu za osnivanje pokrenuli su romski aktivisti, istraživači kulture i predstavnici civilnog sektora, uz podršku institucija koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa. Osnivanje muzeja rezultat je višegodišnjih napora Dragoljuba Ackovića i njegove porodice uz volontere da se obezbedi prostor u kojem će romska istorija, umetnost i tradicija dobiti zasluženu vidljivost i institucionalni okvir.
Šta sve trenutno čini postavku Muzeja: koje vrste eksponata imate i na koji način su oni odabrani da predstave istoriju i kulturu romske zajednice?
Postavku muzeja čini raznovrsna zbirka predmeta koji osvetljavaju umetnost, jezik, zanate i svakodnevni život Roma. Tu su muzički instrumenti, tradicionalni predmeti za domaćinstvo, elementi nošnje, dokumenti, fotografije, umetnički radovi savremenih romskih autora i etnografski materijal prikupljen tokom terenskih istraživanja. Eksponati su odabrani u saradnji sa etnolozima, istoričarima i pripadnicima romske zajednice, sa ciljem da se predstavi kontinuitet romske kulture, ali i njena savremena transformacija.
Kako izgleda interesovanje javnosti za muzej: koliko posetilaca u proseku dolazi i kakva je struktura publike?
Interesovanje je solidno s obzirom na siutacijuu državi ali je stabilno i postepeno raste iz godine u godinu. Muzej posećuju đaci osnovnih i srednjih škola, studenti, domaći i strani turisti, istraživači, kulturni radnici i članovi romske zajednice. Posebno je primetno interesovanje mladih, što nam je važno jer obrazovanje i razumevanje različitosti počinje upravo u tom uzrastu. Muzika im je najinteresantnija tako da jednom mesečno oragnizuje nadmetanja u svirci raznih instrumenata.
Da li primećujete rast interesovanja za romsku kulturu u poslednjih nekoliko godina i na koji način muzej podstiče veću posećenost i angažman posetilaca?
Da — interesovanje za romsku kulturu vidljivo je u porastu, što se ogleda u većem broju poseta, medijskoj pažnji i sve intenzivnijoj saradnji sa obrazovnim institucijama. Muzej posebno podstiče angažman publike kroz vođene ture, radionice za decu i mlade, predavanja, tematske izložbe i otvorene razgovore sa umetnicima. Programi su osmišljeni tako da podstaknu dijalog i razumevanje kulturne raznolikosti. Nažalost, to je jako malo i za sada Muzej nema nikakvu finsijski podršku, tako da se kompletno finansira iz sopstvenih izvora, što ne čini ni ¼ ukupnih mesečnih troškova.
U kojoj meri muzej sarađuje sa romskom zajednicom, školama i lokalnim kulturnim organizacijama? Da li nailazite na prepreke?
Muzej ostvaruje aktivnu saradnju sa romskim udruženjima, umetnicima i pojedincima koji doprinose našim programima i zbirci. Redovno sarađujemo sa školama, kulturnim centrima i nevladinim sektorom kroz edukativne posete, radionice i zajedničke projekte. Najčešće prepreke su nedovoljna informisanost i stereotipi u društvu, kao i ograničeni resursi, ali upravo zato radimo na širenju dostupnosti naših programa i jačanju partnerstava. Mi većinu ovih programa radimo na dobotvornoj bazi, tako da nam finansije ni iz ovog delokruga nisu na raspolaganju.
Kako muzej vidi svoju ulogu u podršci društvenim promenama u oblastima obrazovanja, zdravstva i zapošljavanja Roma?
Muzej ima izrazito edukativnu ulogu — kroz programe javnog informisanja, predavanja i izložbe ukazujemo na doprinos Roma srpskom društvu i gradimo mostove razumevanja. Edukacija javnosti o romskoj istoriji i kulturi doprinosi smanjenju predrasuda, što dugoročno utiče na oblasti obrazovanja i zapošljavanja. Sa mladim pripadnicima romske zajednice radimo kroz radionice, programe mentorstva i aktivnosti koje podstiču samopouzdanje, kreativnost i aktivno učešće u kulturnom životu.
Kakvi su planovi ili preporuke muzeja za povećanje vidljivosti romske kulture u Srbiji i kako se zainteresovani mogu uključiti?
Planiramo širenje aktivnosti kroz digitalne platforme, online izložbe, gostujuće postavke u drugim gradovima, međunarodne saradnje i mobilne izložbene programe koje možemo predstaviti školama i lokalnim zajednicama širom Srbije. Zainteresovani pojedinci, institucije i organizacije mogu se uključiti kroz partnerstva, donacije, volonterske programe, zajedničke projekte ili kroz prikupljanje i očuvanje građe koja predstavlja deo romske kulturne baštine. Ukoliko bi podrška Države bila bar malo veća, rezultati bi bilo znatno vidljiviji.
Autor: Dejan Nikolic
Tekst je nastao kao rezultat treninga za lokalne novinare posvećen afirmativnom i antidiskriminatornom izveštavanju o romskoj zajednici u Mladenovcu, a u okviru projekta “Pozitivni narativi o romima i romskoj kulturi”, koji finansira Evropska unija.
Projekat sprovode Gradska opština Mladenovac i Forum Roma Srbije, a deo je grant šeme šireg EU projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama inkluzije na lokalnom nivou“, za čiju realizaciju je nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je Stalna konferencija gradova i opština implementacioni partner.