U beogradskom Hotelu Palas, 29-30 oktobra 2016, održan je godišnji skup – konferencija Foruma Roma Srbije, koja se petu godinu za redom organizuje uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.
Ovaj događaj organizovan je kao završna aktivnost projekta političkog obrazovanja romskih aktivista i aktivistkinja koji Forum sprovodi zajedno sa parnerskim organizacijama Romanipen iz Kragujevca i Udruženje romskih studenata iz Novog Sada i Niša. Učestvovalo je oko 50 aktivista i aktivistkinja iz Srbije kao i gosti iz partnerskih organizacija iz Nemačke. Teme ovogodišnje konferencije obuhvatile su raznovrsna pitanja važna za razumevanje položaja romske zajednice u Srbiji, regionu i u EU danas, kao i pitanja iz šireg konteksta socio-ekonomskih prava od lokalnog, nacionalnog, regionalnog do međunarodnog nivoa. Predavanja i diskusije obuhvatili su teme od aktuelnih globalnih migracijskih procesa, koncepta sigurnih zemalja porekla, preko tema vezanih za rad i radničko organizovanje do mera štednje i aktulenih neoliberalnih procesa na koje levica iznalazi svoje političke odgovore. Drugog dana konferencije, mladi polaznici programa političke edukacije imali su priliku da prezentuju svoje radove koji su rezultat učešća u ovogodišnjem programu.
Učesnike su pozdravili Dejan Marković ispred Foruma Roma Srbije i Wenke Christoph ispred Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.
Prva sesija se odnosila na teme vezane za položaj migranata u Zapadnoj Evropi.
Gün Tank iz Rosa Luxemburg Stiftung, Berlin, govorila je o evropskoj politici prema migrantima. Ona je govorila o izbegličkoj krizi kao jednoj sveobuhvatnoj ljudskoj krizi i kao krizi uprave, pogovovo u Nemačkoj i zemljama EU čije politike su odgovorne za to što se izbeglička kriza uopšte desila. Takođe, ona je govorila o izbegličkoj krizi u Turskoj koja trenutno ima tri miliona sirijskih izbeglica i pola miliona iz drugih zemlja, koji doživljavaju drastično loš tretman u smislu zbrinjavanja i generalno prihvatanja, jer sa celom ovom politikom jača i rasizam. Takođe, iza politike „dobrodošli“ u EU, u stvari postoji sastvim suprotan tretman u smislu zbrinjavanja, a rasističko raspoloženje se sve više širi: samo u prvom kvartalu ove godine bilo je preko 400 rasističkih napada u Nemačkoj, ćemu značajno doprinose i mediji (primer medijskog predstavljanja slučajeva seksualnih napada tokom novogodišnje noći u Kelnu kao problema arapskog mentaliteta).
Katrin Rackerseder iz organizacije Savet za izbeglice Bavarske, nezavisne krovne organizacije inicijativa koje se bave pravima izbeglica i politikom azila, govorila je o položaju migranata sa Zapadnog Balkana u Bavarskoj. Ona je najviše govorila o centrima za privremeni prihvat izbeglica u Bavarskoj (Bamberg i Manhing), okarakterisavši ih kao vrstu zatvora, s obzirom na neadekvatne uslove i atmosferu stalnog nadzora i straha od proterivanja. Takođe, govorila je kako je usvajanje koncepta sigurnih zemalja porekla uticalo na prava ljudi koji su zatražili azil i olakšalo proterivanje ljudi bez obzira na legitimitet njihovih zahteva. Katrin je prikazala fotografije koje oslikavaju nehumanu svakodnevicu, uslove boravka i tretman koji doživljavaju od uprave ovih kampova. Takođe, ona je podelila iskustva angažovanja njene organizacije oko pomoći izbeglicama, sprovođenja kampanja i mobilizacije javnosti o ovoj tematici. Na protestima koje su organizovali ovog leta u Bambergu zajedno sa mnogim grupacijama iz levog spektra učestvovao je i Forum Roma Srbije.
Wenke Christoph govorila je o konceptu sigurnih zemalja porekla i njegovom uticaju na položaj Roma i Romkinja. Predstavila je legislativnu stranu procesa usvajanja ovog koncepta (među ovim zemljama sada se nalaze i Srbija i druge zemlje u okruženju), što je u Nemačkoj urađeno zenemarujući činjeničnu situaciju u tim zemljama i uprkos protivljenjima velikog broja organizacija i Die Linke. Politika sigurnih zemalja porekla dovodi do izostanka individualnog pristupa osobama iz ovih zemalja koje su tražile zaštitu kao i velikih posledica po kršenje njihovih prava u svim oblastima, između ostalog do prisilnog povratka velikog broja Roma i Romkinja u zemlje zapadnog Balkana. Ovom prilikom Wenke je predstavila novu publikaciju Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Not Safe At All. The Safe Countries of Origin Legislation and the Consequences for Roma Migrants, koja ima za cilj da problematizuje ovaj koncept iz različitih uglova, uz prateću kampanju koja teži da ovu problematiku vrati u fokus javnosti.
Druga tematska sesija bila je vezana za promene u sferi rada, radničko organizovanje kao i teme vezane za politike mera štednje i njihov uticaj na položaj marginalizovanih grupa.
Zoran Petakov, Antifa pokret, govorio je o Zakonu o radu. U svom izlaganju predstavio je izmene radnog zakonodavstva od početka veka pa do danas. Pokazao je na koji način su se izmenom Zakona o radu 2002, a zatim donošenjem dva nova zakona 2005 i 2014, umanjila radnička prava, povećao broj nezaposlenih, prekršio niz ljudskih prava i poništio niz civilizacijskih postignuća izborenih tokom prošlog veka. Strukturalno prilagođavanje društva neoliberalnom modelu kapitalizma najviše je uticalo na sudbinu marginalizovanih društvenih grupacija, u ogromnoj meri Roma i Romkinja.
Branislav Markuš, Zrenjaninski socijalni forum, govorio je o radničkim borbama i radničkom organizovanju u Srbiji. Počeo je konstatacijom da se danas na bilo koju vrstu radničkog organizovanja u Srbiji gleda negativno, što je počelo sa tzv. procesima tranzicije 1990-ih, a da je danas u interesu kapitala da se od Srbije pravi zemlja u kojoj su radnici jeftina radna snaga, poslušnici i robovi. Podsetio je na početke radničkog organizovanja u SFRJ (rudnici u Trbovlju, 1957). Zatim je fokus izlaganja bio na protestima i radničkim borbama nakon dvehiljaditih godina i procesima masovne privatizacije koji su naneli veliku nepravdu radnicima. Štiteći fabrike i svoja radna mesta kao javni interes, oni su doživeli samo proganjanja, pretnje i napade. Radnici i radničke grupe iz raznih gradova su 2008 pokušali zajedničko organizovanje u okviru koordinacionog odbora radnika u protestu sa težnjom da preraste u širi pokret, međutim, bez uspeha. Njegov zaključak je da nema prave radničke borbe bez političkih zahteva i šire borbe zajedno sa drugim pokretima jer je radnička borba deo šire borbe protiv kapitalizma, ekspolatacije i njegovih razornih posledica na svim nivoima. Levi samit Srbije je pokret koji pokušava da napravi jedan takav širi front različitih organizacija kojima je borba protiv neoliberalnog kapitalizma osnovna vrednost.
Tamara Baković Jadžić iz Foruma Roma Srbije govorila je o politikama mera štednje i strukturnog prilagođavanja (kao što je smanjenje cene rada i obima javnog sektora, smanjenje javnog duga, balanasiranje budžeta, privatizacija javnih preduzeca, liberalizacija tržišta, davanje većih prava stranim investitorima, koje se sprovodi politikom Svetske banke i MMF-a) kao važnim temama za razumevanje položaja marginalizovanih zajednica u savremenom političkom kontekstu. U kontekstu sprovođenja ovih politika, jasniji su razlozi zbog kojih strateška dokumenta i inicijative poput Dekade za inkluziju Roma donose veoma male rezultate u svim oblastima u kojima postoji deklarativna posvećenost unapređenju njihovog položaja (obrazovanje, stanovanje, zdravstvena zaštita, zapošljavanje). Problem je i to što strateški dokumenti koji tretiraju socio-ekonomska pitanja ignorišu diskriminaciju i rastući rasistički sentiment u odnosu prema Romima i Romkinjama. Takođe, govorila je o alternativnim politikama organizovanja romske zajedice unutar širih koalicija koje i Forum promoviše, a koje ne bi pristupale rešavanju problema manjina kao izolovanim segmentima društva, ignorišući pri tom strukturne i socijalne uslovljenosti sa kojima se oni suočavaju.
Ivan Radenković, Gerusija, govorio je o promenama u sferi rada i sindikalnom organizovanju danas na globalnom nivou. Za početak izlaganja odabrao je citat koji je u kontekstu aktuelnih procesa u sferi rada veoma aktuelan: “Kako bi se suprotstavili svojim radnicima, kapitalisti ili zapošljavaju radnike iz inostranstva ili premeštaju posao u zemlje gde je jeftinija radna snaga. Imajući ovo u vidu, ako radnička klasa želi da nastavi borbu sa šansama za uspeh, nacionalne organizacije moraju postati internacionalne. Svaki radnik bi trebalo ozbiljno da razmotri ovaj novi aspekt problema.“ (Marksovo obraćanje u Lozani, sa Drugog kongresa Internacionale, 1867). Govorio je o različitim kapitalističkim “režimima” tokom istorije od prvobitnog konkurentskog kapitalizma sa radničkom klasom koja radi 12 i više sati, preko fordističkog tipa “tri osmice” koji uvodi i potrošnju do savremenog neoliberalnog akumulacionog režima, globalnog outsourcinga i jeftine radne snage. Istorija sindikata i sindikalnog organizovanja je blisko vezana sa istorijom internacionalnog kretanja kapitala. Iako rastući globalni karakter društvenih odnosa proizvodnje i povećanje međuzavisnosti između radnika u različitim zemljama i kontinentima može jačati međunarodne spone nacionalnih radničkih klasa, dešava se suprotno jer se kapitalisti ovom procesu suprotstavljaju oslanjajući se na imperijalističke taktike tipa ‘zavadi pa vladaj’, u smislu usmeravanja radnika u imperijalističkim zemljama u sve direktniju konkurenciju sa radnicima u zemljama sa niskim primanjima podrivajući tako svaki oblik radničke solidarnosti i jačajući nacionalizme unutar redova radničke klase.
Jelena Veljić, društveni centar Oktobar, govorila je o javnom sektoru u vreme mera štednje, obrazlažući zašto privatizacija javnog sektora ne donosi rešenja zbog kojih se deklarativno sprovodi po ugledu na evropska iskustva – efikasnije vođenje ustanova i preduzeća, smanjenje troškova poslovanja i bolji kvalitet tih usluga. U ekspozeu premijera Vučića u prethodnom sastavu Vlade najavljena je privatizacija blizu 200 preduzeća, kao i ovi argumenti za privatizaciju.Ona je predstavila rezultate nekoliko istraživanja koji su pratili proces sprovođenja mera štednje u evropskim zemljama u različitim evropskim zemljama u različitim sferama javnog sektora. Po pravilu, efikasnost i smanjenje troškova rada i privatizacija nisu doveli do većeg zadovoljstva korisnika/ca, odnosno kvaliteta javnih usluga. Primeri sprovođenja ovih mera u Srbiji takođe govori o degradiranju kvaliteta javnih usluga u raznim sferama, od obrazovanja, zdravstva, pristupa pravdi itd.
Na kraju dana, izlaganja su imali gosti iz Hrvatske, Marina Ivandić i Josip Jagić, iz BRID-a (Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju). Marina je govorila o situaciju u Hrvatskoj po pitanju radničkog organizovanja, aktivnostima BRID-a, ali i o temi šireg društvenog organizovanja. Društvena, ekonomska, politička kretanja u Hrvatskoj, privatizacija i ekonomija bazirana primarno na mikropreduzećima, doveli do fragmentiranja sindikata i urušavanja njihove moći. Baveći se prvo sindikalnim organiziranjem unutar jednog manjeg sindikata, Marina je trenutno koordinatorka platforme za javna i zajednička dobra koja je nastala iz inicijative Ne damo naše autoceste, koja je 2014. godine uspešno sprečila privatizaciju hrvatskih autocesta, prikupivši više od pola miliona potpisa za raspisivanje referenduma na kojem bi se građani trebali izjasniti jesu li za ili protiv davanja autoputeva u koncesiju. Ova inicijativa, kao i kasniji protesti građana u vezi sa obrazovnom reformom pod sloganom Hrvatska, pokazali su kako saradnja i zajedničko okupljanje udruženja i sindikata radi očuvanja zajedničkih dobara ima smisla. Takođe, oni su pokazali važnost povezivanja inače fragmentiranih lokalnih inicijativa koje samo udružene mogu da imaju moć i pruže ozbiljan otpor.
Josip Jagić predstavio je jednu konkretnu inicijativu u kojoj učestvuje. Radi se o lokalnom fudbalskom klubu iz opština Kloštar Podravski u Hrvatskoj. Sama opština Kloštar Podravski ima značajnu zajednicu Roma. Njegov utisak je da je situacija romske zajednice u Hrvatskoj još gora nego u Srbiji, a to se između ostalog odražava i na situaciju u oblasti obrazovanja. U ruralnim zajedinicama poput Kloštara, crkva i fudbalski klub jesu jedini oblici organizovanja društva. Jasno je zašto jedan fudbalski klub u ruralnoj sredini koji okuplja od 30 do 50 % romske dece može imati na njihov odgoj i mesto gde mogu učiti o solidarnosti, toleranciji, jednakosti i drugim pozitivnim vrednostima i učestvuju u menjanju zajednice koja je konstantno izložena diskriminaciji.
Drugog dana konferencije, prezentacije su imali polaznici programa političke edukacije. Robert Kasumović iz Niša fokusirao se na problem nezaposlenosti romske nacionalne manjine i generalno problem zapošljavanja u Srbiji koja je za Rome od suštinske važnosti. U kontekstu globalne krize i odgovora kapitalizma na krizu, nezaposlenost, loši uslovi rada i prekarijat pogađaju najviše najmarginalizovanije u društvu. Bez obzira na deklarativnu posvećenost rešavanju problema nezaposlenosti Roma i Romkinja, država u stvari nije pokazala pravu posvećenost da ga reši van okvira sprovođenja pojedinačnih projekata od kojih ljudi na kraju imaju malo koristi. Pristup rešavanju ovog problema država obično svodi na obuku ljudi za učešće na konkurentskom tržištu rada (poput veština pisanja CV-a), na kome Romi nemaju jednake šanse, a diskriminacija je sveprisutna. S druge strane, država podstiče samozapošljavanje kroz mere koji su potpuno neprilagođene mogućnostima i potrebama romske zajednice. Na taj način se krivica za nezaposlenost prebacuje na samu romsku zajednicu. Država takođe ne sprovodi afirmative mere zapošljavanja u javnim preduzećima. Imajući u vidu aktuelnu politiku države prema Romima kao i prema radu i radništvu u Srbiji, ne postoji nada da će se problem zapošljavanja Roma pozitivno rešavati.
Dušan Marinković iz Niša govorio je o situaciji romske zajednice na teritoriji Niša, odnosno o problemima pri ostvarivanju prava usluge socijalne zaštite pri niškom Centru za socijalni rad kao i svom aktivističkom radu u okviru Drop in Centra iz NIša. Pripadnici romske zajednice, zbog svog položaja, predstavljaju jedne od najčešćih potražioca pomoći pri ostvarivanju prava iz oblasti socijalne zaštite. Osim ustava kao najvišeg pravnog akta, socijalnom zaštitom bavi se i više zakona koji definišu oblast i sprovođenje socijalne zaštite za građane koji se nalaze u određenim oblicima rizika. U ovoj oblasti centri za socijalnu rad i lokalne samouprave imaju ogromnu ulogu. Dušan je predstavio podatke koji govore o ekstremnoj ugroženosti romske zajednice koja živi na teritoriji Niša kao i rezultate rada Drop in centra koji pomaže stanovnicima romskih naselja da pristupe pravima iz oblasti socijalnu zaštite koja su im zakonom garantovana. Njegovo iskustvo je da najveći problemi pri ostvarivanju prava iz oblasti socijalne zaštite leže u organizaciji rada centara za socijalni rad koja podrazumeva pretrpanost administrativnim procdurama, kao i nedostatku stručnog rada sa korisnicima koji često isključuje rad na terenu i direktan kontakt sa korisnicima. Korisnici se često suočavaju sa diskriminacijom, što je bilo naročito izraženo prilikom negiranja prava na prijavu adrese u centrima za socijalnu rad.
Marija Nikolić i Srđan Novaković predstavili su rad Slađane Miladinović iz Kragujevca na temu stanovanja Roma. Kao i drugi izlagači, ona je ukazala na to kako se između deklarativno garantovanih ljudskih prava u oblastima zdravlja, stanovanja, obrazovanja itd, u stvarnosti izgubila mogućnost za život u uslovima dostojnih čoveka. Problem stanovanja mora se posmatrati u okviru šireg konteksta deprivilegovanog položaja romske zajednice i njegovog reprodukovanja u okviru neo-liberalne tršišne logike gde nema mesta za dostojanstven život Roma i Romkinja. Prostorna segregacija u stanovanju, razvijanje socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima koji država primenjuje predstavlja način uspostavljanja kontrole nad romskog zajednicom koji samo dovodi do produbljivanja socijalne isključenosti.
Jasmina Drmaku iz Novog Sada govorila je temi direktnih stranih investicija u današnjim uslovima, konkretno na primeru privatizacije velikog javnog preduzeća, nekada Beočinske fabrike cementa i stanja u kome se sada ta fabrika nalazi. Prvi korak ka privatizaciji ove fabrike javio se još 1998, nastavlja 1999, da bi tek 2002. Lafarge preuzeo Beočinsku cementaru. Od fabrike koja je do tada brojala 3000 zaposlenih radnika, ostalo je 250 trenutno zaposlenih. Imidž kompanije sa visokom zaradama u stvari je vezan za činjenicu da je najveći broj zaposlenih u stvari visoko-kvalifikovano. Takođe, Beočinska fabrika cementa je nedavno prodala jedno prirodno bogatstvo, Bešanovacko jezero. Uslove u kojima je ovo moguće u stvari obezbeđuje država.
Konferencija je okončana živom diskusijom na teme koje su pokrenute tokom dvodnevnog rada, kao i druge mnogobrojne problem koji se tiču položaja romske zajednice i iznalaženja rešenja. Jedan od rezultata konferencije je i pokrenuta akcija solidarnosti sa stanovnicima niškog romskog naselja Crvena Zvezda kojima je već dva meseca isključena struja.