Kriza, koja se zaoštrava, i u svetskom i u regionalnom kontekstu, na različitim nivoima (ekonomska, politička, kulturna, ekološka i energetska)… Sve ovo je pripadnike i pripadnice romskih zajednica staviilo u još teži položaj, a bez nade da će država konačno nešto preduzeti. Mnoga romska naselja su i dalje bez struje, ključne posledice superćelijskih oluja – koje su najviše oštetile lošu infrastrukturu upravo u podstandardnim naseljima – se ne saniraju, socijalna pomoć se još više ukida, a državni predstavnici, poput bivšeg gradonačelnika Beograda, još više potpiruju rasizam i vigilantizam. Dakako, romske zajednice znaju da država neće reagovati zato što se neko nada ili ne nada, već samo ako se država pritiska a zajednica samoorganizuje, tako da i u toj borbi istrajavamo i nastavljamo. Ali, ovakva krizna konstelacija nas je nagnala da propitujemo i oblike pomoći, te da razmišljamo je li pomoć dovoljna i ključna za rešavanje problema romskih zajednica ili je – pored organizovanja raznih oblika pomoći – još bitnije organizovati politiku.
Čini se da je zaključak ovogodišnje publikacije: pomoć je potrebna, da bi se uopšte preživelo, ali nedovoljna je za temeljnije promene. Dakle, politika je još potrebnija. U tom pravcu i tekstovi ove publikacije ne govore samo o nekim od gorućih problema romskih zajednica, nego i naznačuju koji su sve načini politiziranja romskih zajednica mogući.
Sadržaj publikacije:
Urednički predgovor
Predrag Momčilović: Obnovljivi izvori energije: šansa i(li) pretnja za romske zajednice?
Jasmina i Iva Barčić: Superćelijska oluja i Romi/kinje u Novom Sadu
Dejan Marković: Podstandardna romska naselja i nedostatak električne
energije
Miljana Marić Ognjenović: Prilike za rano učenje i istraživanje: Dostupnost programa podrške u romskim naseljima
Robert Kasumović: Šapić – oličenje odnosa države prema Romima/kinjama
Danilo Ćurčić: Zakon o socijalnoj karti i digitalno starateljstvo nad
siromašnima
Maja Solar: Filantropija ili solidarnost? Aktivističke kuhinje i politički potencijali
