Prinudni rad
Tekstom je definisano da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac, ukoliko u poslednjih šest meseci nije odbio, između ostalog, učešće u javnim radovima. Predloženim nacrtom zakonskog teksta se, suprotno garancijama iz člana 20. Ustava Republike Srbije umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i krše međunarodne obaveze Republike Srbije u vezi sa sprečavanjem prinudnog rada i diskriminacije.
Uslovljavanje novčane socijalne pomoći
Nacrtom Zakona propisano je da se novčana socijalna pomoć uslovljava redovnim školovanjem i ostvarivanjem uspeha u obrazovnom sistemu.Ovakvo propisivanje uslova za ostvarivanje novčane socijalne pomoći u suprotnosti je sa propisima kojima se uređuje sistem obrazovanja i vaspitanja, ali i u suprotnosti sa principom najboljeg interesa deteta iz člana 3. stav 1 Konvencije o pravima deteta.
Centralizacija sistema socijalne zaštite
Mogućnost da brojne podzakonske akte propisuje ministar bez prethodnog propisivanja osnovnih pojmova i uslova u suprotnosti je sa osnovnim načelima pravne sigurnosti i može dovesti do naknadnog umanjenja prava korisnika novčane socijalne pomoći. Dodatno, suprotno preporukama Evropske komisije o decentralizaciji sistema socijalne zaštite, lokalna samouprava neće smeti ni da postavi, ni da smeni direktora centra za socijalni rad bez prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva.
Preširoka ovlašćenja centara za socijalni rad
Centrima za socijalni rad data su preširoka ovlašćenja u pogledu prikupljanja podataka o korisnicima, što stvara rizik od neproporcionalnog zadiranja u prava građana i kršenja prava na privatnost iz člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Izostanak zaštite korisnika i korisnica usluga socijalne zaštite
Nacrtom zakona je propušteno ukidanje vremenskog ograničenja primanja novčane socijalne pomoći za radno sposobne korisnike ovog prava, na samo devet meseci u toku kalendarske godine. Prekidi u primanju novčane socijalne pomoći korisnike potiskuju u još dublje siromaštvo i u opasnost od drastičnog pogoršanja životnih uslova, a izlažu ih riziku od toga da postanu beskućnici. Nacrtom zakona nije predviđena specijalizovana usluga besplatnog SOS telefona (24/7) koja pokriva teritoriju cele države, nije predviđena ni specijalizovana usluga sigurne kuće za žrtve nasilja, posebno žene i njihovu decu, nije specifikovana ni posebna podrška i zaštita za decu svedoke nasilja u porodici, nije predviđena međusektorska usluga podrške za žrtve seksualnog nasilja (centra za žrtve seksualnog nasilja).
Proces izrade Nacrta zakona pratio je:
Izostanak javnog dijaloga sa ključnim domaćim i međunarodnim akterima
Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja skoro da nije sprovelo javni dijalog sa ključnim akterima u društvu, posebno sa organizacijama civilnog društva, o mogućnostima, potrebama i ciljevima unapređenja i izmena sistema socijalne zaštite. Pored toga, resorno ministarstvo nije analiziralo ključne nedostatke, potrebe korisnika i korisnica sistema socijalne zaštite, kao ni rezultate trenutno važećeg Zakona o socijalnoj zaštiti. Osim izostanka analize, resorno ministarstvo nije definisalo ciljeve izmena i dopuna postojećeg zakona.
Neparticipativan i netransparetan proces kreiranja sadržaja Nacrta zakona
Resorno ministarstvo nije uključilo relevantne i kredibilne aktere, pre svih, organizacije civilnog društva u rad Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti. Zakon o državnoj upravi vrlo jasno definiše u članu 77. da su organi državne uprave dužni da obezbede uslove za učešće javnosti u toku pripreme nacrta zakona, drugih propisa i akata, u skladu sa ovim zakonom. Predviđeni termin za javnu raspravu govori i o nameri i cilju resornog ministarstva da se javna rasprava o jako nepovoljnom tekstu sistemskog zakona, kakav jeste Zakon o socijalnoj zaštiti, u praksi i ne realizuje.
Podršku inicijativi možete dati ovde.